Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na dan 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem dizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaji i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja.
Ovaj dan se u našoj zemlji obeležava pod sloganom:”Kretanjem do zdravlja”.
Cilj je da se na taj dan ohrabre i podstaknu članovi mnogih zajednica na zajedničku fizičku aktivnost, na organizovanje i osmišljavanje brojnih akcija koje će promovisati “kretanje” kao važan put do dobrog zdravlja. Modernizacija, nove tehnologije i urbanizacija donele su i nove rizike savremenom čoveku, a to je “sedanterni način života” ili nedovoljno fizičke aktivnosti i povećanje gojaznosti. Neaktivne osobe manje od 10% dnevnog utroška energije troše na fizičku aktivnost.
Istraživanja brojnih zemalja ukazuju na visoke stope fizičke neaktivnosti koje idu i preko 50% u mnogim zemljama. U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva (59,3%) slobodno vreme provodi uz TV, a tek četvrtina (25,5%) vežba 3 puta nedeljno. Sedanterni način života je nezavisan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova), osteoporozu (nedostatak kalciijuma u kostima) i neke vrste malignih bolesti (npr. rak debelog creva).
Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, kolorektalnog karcinoma (rak debelog creva), depresije i gojaznosti. Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti na regulaciju krvnog pritiska – umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Pozitivan efekat postoji i kod regulacije nivoa masnoća u krvi – fizička aktivnost dovodi do pada masnoća u krvi i povećanja „dobrog holesterola – HDL”. Fizičkom aktivnošću jačamo svoj srčani mišić, povećavamo udarni i minutni volumen svog srca, bogatimo kapilarnu mrežu (naše ćelije se „bogato hrane” jer je cirkulacija odlična), a stvara se i manje naslaga na zidovima krvnih sudova.Fizičkom aktivnosšću jačamo i naša pluća, povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu (kapacitet pluća). Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, a ima i blagotovrno delovanje na naše mentalno zdravlje i ukupno dobro rasoploženje.
Tiso je još u XVII veku rekao: ”Vežbanje može da zameni ili pomogne dejstvo mnogih lekova, ali ni jedan lek ne može da zameni dejstvo kretanja.”
Odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, dok je deci potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno, preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uoči 10. maja, Međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vremenskih prilika zavisi i izbor vrste aktivnosti - šetnja, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, vežbe...
Centar za prevenciju DZ Pirot povodom ovog dana organizuje:
Akciju na trgu u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Pirot, ispred apoteke Lili, u petak, 10.5.2019., od 11h do 13h, davanjem saveta o značaju fizičke aktivnosti, deljenjem edukativno-promotivnog materijala i prikazom izložbe na trgu.
Prikaz izložbe u prostorijama Centra za prevenciju i Savetovalištu za dijabetes
Predavanja na terenu (lekari na terenu u selima) |
Svake godine se obeležava Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja 2019.godine SZO poziva svetske lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015.godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih.
Zašto je važna univerzalna dostupnost zdravstvenoj zaštiti
Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva čiji je osnovni cilj ostvarenje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja zdravlja građana. Zdravstvena zaštita obuhvata sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju.
U okviru društvene brige za zdravlje obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja obuhvata:
1.Očuvanje i unapređenje zdravlja, otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja, sticanje znanja i navika o zdravom načinu života
2.Sprečavanje,suzbijanje i rano otkrivanje bolesti
3.Pravovremenu dijagnostiku, blagovremeno lečenje, rehabilitaciju obolelih i povređenih
4.Informacije koje su stanovništvu ili pojedincu potrebne za odgovorno postupanje i za ostvarivanje prava na zdravlje
Svetski dan zdravlja je i ove godine prilika da podsetimo stanovništvo na značaj zdravih stilova života i prevenciju faktora rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja.
|
Prema Kalendaru javnog zdravlja 20.mart se obeležava kao Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Cilj kampanje je da se skrene pažnja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.
Rak dojke je vodeća maligna bolest kod žena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Najveći broj umrlih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja. U Srbiji Svake godine oko 4000 žena oboli od raka dojke , a 1500umre. Prema broju umrlih od raka dojke, Srbija se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah iza Makedonije .
Najveći broj obolelih žena i u našoj zemlji jeste starosti od 50 do 65 godina života, ali se trend porasta broja obolelih spušta prema mlađem godištu.
Rak dojke se najčešće otkrije kada je njegova veličina preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama. Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene nepalpabilne, odnosno neopipljive, ili kada je veličina tumora manja od 1 cm. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi uz adekvatnu dijagnostiku i lečenje, šanse za izlečenje i produžetak života su daleko veće nego u slučajevima kada se ova bolest otkrije u kasnoj fazi.
Smatra se da na nastanak raka dojke brojni rizikofaktori deluju udruženo. Najčešće pominjani jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nerađanje dece ili rađanje dece u kasnijoj životnoj dobi, nedojenje dece, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola, duvana itd. Najmanje trećina slučajeva raka dojke može da se izbegne promenom načina života.
Imajući u vidu visoku verovatnoću preživljavanja i bolji kvalitet života žena kod rano otkrivenog karcinoma dojke veoma je važno sprovoditi:
samopregled dojke, koji svaka žena u generativnom periodu treba da radi jednom mesečno,
kod žena mlađih od 50 godina sprovodi se preventivni klinički pregled kod izabranog ginekologa jednom godišnje,
posle kliničkog pregleda primenjuje se ultrazvuk, a u indikovanim slučajevima i mamografija.
Kod žena starijih od 50 godina, najznačajniji način ranog otkrivanja raka dojke je sprovođenje organizovanog skrining programa. Metod organizovanog skrininga je skrining mamografija kod žena starosti od 50 do 69 godina. U zemljama koje godinama sprovode organizovanu skrining mamografiju smrtnost žena se smanjuje za oko 35% i što je najvažnije produžava se životni vek i kvalitet života ženama kod kojih je u okviru skrininga otkriven karcinom dojke u ranoj fazi.
Izuzetno je važno da žene brinu o sopstvenom zdravlju i da redovno sprovode samopregled dojki. Ova preporuka se odnosi i na žene mlađe životne dobi, kao i trudnice i porodilje. Potrebno je da žene posmatraju svoje dojke, obrate pažnju na izgled, oblik i veličinu dojki, promene na njima, boju kože, izgled bradavica, pojavu iscedaka ili sličnih promena. Neophodno je da se žene, ukoliko primete bilo kakvu promenu, odmah jave lekaru.
Pozivamo sve žene uzrasta od 50 do 69 godina, da se odazovu pozivu na skrining mamografiju u okviru organizovanog ili oportunog skrininga raka dojke. |
Služba za zdr. zaštitu odraslih
