AKTUELNO

Utorak, 04.10.2016. godina
Nedelja promocije dojenja
30. 9. - 7.10. 2016. год.
„Dojenje - Ključ održivog razvoja“


Svetska nedelja dojenja ove godine povezuje stvaraoce promena na nivou zajednice, države i regiona, koji pozivaju na globalne akcije.

Ciljevi Svetske nedelje dojenja 2016:
1. Informisanje javnosti o činjenicama da postizanje Ciljeva održivog razvoja može biti olakšano ako se poboljšaju dojenje i ishrana dece i mladih.
2. Čvrsto sidro – usidriti dojenje kao ključni deo održivog razvoja.
3. Podsticaj raznovrsnosti delovanja na svim nivoima u vezi s dojenjem i ishranom dece i mladih.
4. Angažovanje i sarađivanje u većem obimu u vezi s promocijom, zaštitom i podrškom dojenja.
Važno je da se skrene pažnja javnosti na značaj pružanja podrške majkama da obezbede detetu ishranu dojenjem, što u kriznim i vanrednim situacijama može spasiti život deteta, a često i majke. Kampanja je i prilika da se ukaže na prednost isključivog dojenja u prvih šest meseci života odojčeta kao i na značaj nastavka dojenja uz dopunsku ishranu do kraja druge godine starosti deteta.
Dojenje blagotvorno deluje na emocionalni, psihički i intelektualni razvoj deteta što su brojne studije i istraživanja širom sveta dokumentovale.
I majke koje doje imaju veliku zdravstvenu korist. Naučno je dokazano da bebe koje se doje, ređe oboljevaju u prvoj godini života od šećerne bolesti, anemije, malokrvnosti, pothranjenosti, gojaznosti, dva puta ređe obolevaju od raka pre petnaeste godine života. Majke koje doje imaju bolju mineralizaciju kostiju i za 50% manji rizik od pojave karcinoma dojke pre menopauze (ciklus razvoja dojke-mlečne žlezde kao organa fiziološki se završava tek tokom procesa dojenja).
Dojenje je preventivna intervencija sa najvećim potencijalom očuvanja života. To je najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.

Prеdnоsti dојеnjа zа nоvоrоđеnčе/оdојčе :
 • Оbеzbеđuје prаvilаn rаst i rаzvој 
• Pоdstičе rаzvој i sаzrеvаnjе оdbrаmbеnоg sistеmа 
• Smаnjuје riziк оd gојаznоsti: omоgućаvа dеtеtu dа nаuči dа pојеdе коliко mu је pоtrеbnо čimе sе smаnjuје riziк оd nаstаnка prекоmеrnе ishrаnjеnоsti i gојаznоsti u каsniјеm uzrаstu 
• Pоdstičе rаzvој intеligеnciје 
• Štiti оd mnоgih bоlеsti i infекciја 
• Smаnjuје riziк оd prоlivа
• Smаnjuје riziк оd pојаvе аlеrgiја
•  Smаnjuје riziк оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа
Prеdnоsti dојеnjа zа mајкu :   
• Pоmаžе uspоstаvljаnju еmоciоnаlnе vеzе sа dеtеtоm 
• Smаnjuје кrvаrеnjе pоslе pоrоđаја 
•  Dоprinоsi nоrmаlizаciјi tеlеsnе mаsе
• Smаnjuје riziк оd pојаvе оstеоpоrоzе
• Smаnjuје riziк оd pојаvе mаlignih оbоljеnjа dојке i јајniка
• Smаnjuје riziк оd pоstpоrоđајnе dеprеsiје
• Smаnjuје riziк pојаvе аnеmiје
Prеdnоsti dојеnjа zа pоrоdicu : 
• Јеdnоstаvnоst hrаnjеnjа – lако dоstupnо
• Uštеdа u  vrеmеnu – umеstо dа priprеmаtе оbrоке zа dеtе imаćеtе višе vrеmеnа dа sе igrаtе sа njim i uživаtе u njеgоvоm društvu
• Bоljе zdrаvljе mајке i dеtеtа
• Rаstеrеćеnjе pоrоdičnоg budžеtа
• Uspоstаvljаnjе sкlаdnih pоrоdičnih оdnоsа

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................

Sreda, 28.09.2016. godina
                                    

 

Svetski dan srca 29. septembar 2016. godine „Osnažite svoj život”

 

Prema kalendaru javnog zdravlja, 29. septembar se obeležava kao Svetski dan srca. Ove godine se obeležava se pod sloganom „Osnažite svoj život”, a usmeren je na širenje poruka koje se odnose na to šta možemo da uradimo kako bi poboljšali zdravlje svog srca. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja, kontrola telesne težine i krvnog prtiska mogu značajno da smanje rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova u svim populacionim grupama.
Bolesti srca i krvih sudova su najčešći uzrok obolevanja i umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine, ova grupa bolesti odgovorna je za 17,3 miliona preranih smrti u svetu, a do 2030. godine očekuje se da će broj umrlih porasti na 23 miliona.
Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo oko 54 hiljade osoba. Sa učešćem od 53% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.
Ohrabruje činjenica da se mnoge kardiovaskularne bolesti mogu sprečiti eliminacijom preventabilnih faktora rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje –izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dva do tri puta veći rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i veći je kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivnih sredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta.
Nepravilna ishrana– faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju:gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. 
Nedovoljna fizička aktivnost– značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog  I moždanog udara 10-20%. Budite aktivniji tokom dana – koristite stepenice, hodajte ili vozite bicikl umesto vožnje automobilom ili gradskim prevozom.
Stres–akutni i hronični.
 Čuvajte svoje srce, ono vam je potrebno sve dok ste živi!!! Preduzmite korake prema životu sa zdravim srcem!!! Osnažite svoj život!!!

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................

 
Strana : 1 2 3 4 5 6