Zašto kašljemo

 

Kašalj je zaštitni fiziološki mehanizam pomoću koga telo odstranjuje strana tela i sluz iz pluća i gornjih disajnih puteva ili njime reaguje na iritaciju disajnih puteva. Kašalj je simptom, ne i oboljenje, i njegov značaj se procenjuje isključivo u korelaciji sa drugim simptomima. Kašalj je najčešći simptom oboljenja respiratornog sistema. Kod tumora pluća, nažalost, kašalj je često jedini simptom.
Akutan (naglo nastao, kratkotrajan) kašalj najčešće je posledica virusnih ili bakterijskih zapaljenja disajnih puteva, ili udisanja stranog tela.
Hroničan kašalj je prisutan duže od 3 nedelje i zahteva detaljno ispitivanje.

Produktivni kašalj

Produktivni kašalj podrazumeva iskašljavanje tzv. sputuma koji je nastao slivanjem sekreta iz gornjih disajnih puteva (nos, paranazalni sinusi, ždrelo) ili pak vodi poreklo iz pluća. Produktivni kašalj najčešće ne treba lečiti, jer on olakšava odstranjivanje sluzi i nečistoća iz disajnih puteva. Najčešći uzroci produktivnog kašlja su:

• Virusna oboljenja. Kašalj je uobičajena pojava kod prehlade i gripa i obično nastaje zbog slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva,

• Infekcije. Infektivna oboljenja pluća i disajnih puteva mogu uzrokovati produktivni kašalj. To su obično pneumonija ("zapaljenje" pluća), bronhitis, sinuzitis, tuberkuloza.

• Hronične plućne bolesti. Produktivni kašalj može biti znak pogoršanja oboljenja iz grupe hroničnih opstruktivnih bolesti pluća (HOBP).

• Refluks želudačne kiselina. Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), kod koje se kiseli želudačni sadržaj vraća u jednjak, takođe može biti jedan od uzroka produktivnog kašlja.

• Pušenje duvana. Produktivni kašalj kod pušača obično je znak oštećenja pluća ili iritacije grla i jednjaka.

Neproduktivni (suvi) kašalj

Neproduktivni kašalj ne proizvodi sputum. Suvi kašalj karakterističan je za kasnije faze infekcija gornjih disajnih puteva ili nastaje kao posledica iritacije. Mnogobrojni su uzroci suvog kašlja:

• Virusna oboljenja. Suvi kašalj je često najuporniji simptom virusnih infekcija disajnih puteva, koji se zadržava i u periodu rekonvalescencije.

• Bronhospazam. Suvi kašalj, naročito ako se javlja noću, može da prati sužavanje (spazam) disajnih puteva usled iritacije.

• Alergije. Kašalj i učestalo kijanje su čest simptom alergijskog rinitisa.

• Lekovi. Neki medikamenti, kao što su ACE inhibitori koji se koriste za regulaciju povišenog krvnog pritiska, mogu da uzrokuju pojavu suvog kašlja.

• Ekspozicija prašini, isparenjima i hemikalijama.

• Astma. Hronični suvi kašalj može biti znak blagog oblika astme.

• Opstrukcija disajnih puteva stranim telom ili tumorom.

Ukoliko kašljete duže od mesec dana, obratite se lekaru: možda Vam organizam signalizira da je u pitanju nešto ozbiljnije, pa je neophodno otkriti pravi uzrok i otkloniti ga.
Da li ste znali?

• Tokom kašlja, vazduh se iz pluća izbacuje brzinom većom od 130 km na čas, dok ova brzina pri kijanju dostiže i 170 km na čѕs.

 

 

 

 

 

• Izaberite svog lekara
• Zakazivanje
• Savetovališta
• Zaštitnik pacijentovih prava
• Lekarska uverenja