Dom zdravlja Pirot

Budite umereni u jelu za vreme praznika

Praznični dani su uglavnom period kada se u kući više jede i kada se ne vodi mnogo računa o količini unetih kalorija. U skoro svakom domu na stolu će biti ruske salate, sarme, pečenja, sosovi, podvarci, ajvari...
Za decu, ovi  praznici mogu da budu i vreme kada će više nego inače jesti masna, slana i suviše slatka jela. Roditelji bi svojim primerom trebali da im pokažu kako da budu umereni u jelu i piću, jer, kao što je poznato, zimski praznici traju više od dve nedelje.

PET SAVETA KAKO BITI UMEREN

• Uživajte u hrani i zabavi, ali ne preterujte.
• Ne žurite! Sporo žvaćite i uživajte u svakom zalogaju, jer ćete tako osetiti pravu aromu hrane i brže ćete se zasititi.
• Zbog obilnih obroka i zdravim osobama može se desiti da imaju poteškoća sa varenjem. Čaj od nane popijen nakon obroka pospešiće produkciju želudačnih sokova i, na taj način, poboljšati proces varenja.
• Ako se prejedete, nemojte preskakati doručak. Učinite li to, osetićete veliku glad i pojačanu želju za hranom tokom celog dana.
• Pokušajte da se od izobilja na trpezi u vašem tanjiru nađe pretežno povrće, a proporcionalno manje kalorična hrana.

Opterećenje želuca

Dr Svetlana Čvokić savetuje pre svega umerenost za vreme praznika, posebno u ishrani.
- Za prazničnom trpezom trebalo bi se prisetiti da preobilni obroci dovode do nepotrebnog opterećenja želuca, ali i čitavog ljudskog organizma. Nelagodnosti koje tada nastaju su različitog stepena. Pored umerenosti, ne bi trebalo zaboraviti ni ostale savete koji se odnose na pravilnu ishranu: raznovrsnost, mešovita ishrana koja sadrži dovoljno voća i povrća, pravilna raspodela hrane u određenim vremenskim razmacima, odnosno uzimanje svih dnevnih obroka na vreme – ističe dr Čvokić.

Pažnja, kamen u žuči!

Osobe koje pate od napada bolova izazvanih kamenom u žučnoj kesi, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kao i gihtom, napad bola zbog eventualne greške u ishrani moraće da izdrže. Dakle, izaberite sami – ili ćete paziti šta jedete ili ćete uživati u ukusnom obroku uz rizik od napada bola.
- Slana i masna hrana mogu dovesti do skoka krvnog pritiska. Hipertenzija može prouzrokovati dodatne vrlo ozbiljne komplikacije. Preterivanje u jelu i piću za vreme praznika može izazvati trajne posledice po vaše zdravlje. Zato dobro razmislite da li su kratki trenuci gurmanskog zadovoljstva vredni svih posledica – upozorava dr Čvokić.

Oprez sa slatkišima

Za decu je važnije da tokom dana ne prekidaju ritam konzumiranja voća i povrća. Dakle, ponudite deci sve đakonije, ali imajte na umu da torte i slatkiši lako zasite dete, pa vam posle ne ostaje puno prostora za obične voćke. Trudite se da vam deca jedu sveže povrće i voće, da piju dosta tečnosti (pre svega vode i mleka). Obavezno imajte u frižideru jogurt, slabomasni sir, a za večeru im spremite ukusnu palentu.

Ako ipak niste mogli da odolite svim đakonijama praznične trpeze, onda bar nemojte zaboraviti da umesto da ostatak dana provedete zavaljeni u fotelji i uz TV, krenete u dužu šetnju na svežem vazduhu koja bar delimično može umanjiti posledice načinjenog „greha“.                                                                                                                                                     

....................................................................................................................................................................

Meteoropatija je pojam koji se ranije retko mogao čuti, dok se danas njoj pridaje sve veći značaj. Meteropatija je grupa zdravstvenih simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora.
Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak itd. Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i adekvatno reaguje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

Tegobe usled meteoropatije kod mladih i zdravih ljudi meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju. Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, često se javljaju neposredno pre ili posle vremenskih promena. Prema istraživanju, 30% populacije čine meteoropate. Smatra se da je u grupi meteoropta najviše hroničnih bolesnika, ali od meteoropatije pate i sasvim mlade osobe, žene u menopauzi i deca.
Kod zdravih i mladih ljudi tegobe obuhvataju: umor, promene rasoploženja, smanjenu koncentraciju, apatiju. Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, nesanica, nesvestica, vrtoglavica, kao i srčane tegobe. Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti pa je tako:

• Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.

• Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.

• Kod osoba koje imaju kamen povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.

• Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova
  Što se mera prevencije tiče, lekari se slažu da nije dobro preterivati sa lekovima i da ih ne valja uzimati na svoju ruku. Umesto toga, potrebno je što više boraviti u dobro osvetljenim prostporijama, ako je nužno ostati kod kuće. Naravno, uvek je bolje boraviti na otvorenom, mnogo se kretati i u organizam unositi dovoljno vitamina i tečnosti i a izbegavati alkoholna pića, koja povećavaju toplinu tela i utiču na gubitak tečnosti.

.....................................................................................................................................................................