Dom zdravlja Pirot

Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća održava se 15. novembra i ima za cilj podizanje svesti i predstavljanje novih saznanja o ovoj bolesti.
HOBP je skraćenica za "Hroničnu opstruktivnu bolest pluća"
•    Hronična znači da se ne povlači.
•    Opstruktivna znači delimično ograničenje protoka vazduha.
•    Bolest znači obolenje.
•    Pluća znači da zahvata disajne organe.
Simptomi HOBP uključuju: kašalj, iskašljavanje gnoja ili sluzi i osećaj nedostatka vazduha.
 Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) boluje oko 50 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih osoba.
Ovo oboljenje je treći uzrok smrti u svetu. Podaci Udruženja za astmu i hronične opstruktivne bolesti pluća (UDAH)   navode da u Srbiji trenutno između 400 000 i 600 000 stanovnika boluje od nekog oblika opstruktivne bolesti pluća.
GLAVNI FAKTORI RIZIKA NASTANKA HOBP SU:
•    dugogodišnje pušenje
•    štetni faktori sa radnog mesta
•    aerozagađenje
•    respiratorne infekcije
Vodeći uzrok hronične opstruktivne bolesti pluća koji se može sprečiti je pušenje cigareta, a napori na prevenciji usredsređeni su na ograničavanje ove izloženosti. Kontrola izloženosti drugim štetnim agensima takođe može pomoći u smanjenju broja slučajeva hronične opstruktivne bolesti pluća. Profesionalna izloženost je veliki faktor rizika od dobijanja hronične opstruktivne bolesti pluća, u prilog čemu govori i proceni da 31% slučajeva obolelih osoba nikada nije koristilo duvanske proizvode.
Različite kampanje mogu minimizirati izloženost ovim štetnim agensima povezanih sa radnim mestom i sprečiti nastanak novih slučajeva i pogoršanje postojećih slučajeva. Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti kako bi se povećala svest o značaju prevencije, prepoznavanja i pravilnom pristupu lečenja HOBP.
Da bi se osećali bolje i da bi sprečili pogoršanje bolesti potrebno je:
•    Prestanite da pušite
•    Uzmite svaki lek koji kako je lekar propisao. Idite na pregled kod lekara najmanje jednom godišnje.
•    Interesujte se za vakcinu protiv gripa
•    Provetravajte stan. Izbegavajte udisanje isparenja, dima, prašine i svega što otežava disanje
•    Održavajte snagu svog tela. Šetajte, redovno vežbajte i jedite zdravu hranu
•    Ako imate tešku HOBP, što više štedite svoje disanje. Olakšajte život u kući koliko je moguće.

U Centru za prevenciju Doma zdravlja Pirot svakog meseca se održava skola HOBP,  gde se kroz razne aktivnosti i predavanja uči o načinu života sa ovom bolešću  ali i o mogućim komplikacijama i kako ih izbeći.

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................

                Svetska zdravstvena organizacija i Medjunarodna federacija za dijabetes 1991. godine pokrenule su inicijativu za  obelezavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, kao odgovor na porast obolelih od dijabetesa sirom sveta. Ovaj dan predstavlja najveću globalnu kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu kod vise od milijardu ljudi u vise od 160 zemalja.

              Tema kojoj je posvećen Svetski dan borbe protiv dijabetesa za period 2021 do 2023 je PRISTUP DIJABETOLOŠKOJ ZDRAVSVENOJ ZAŠTITI. Ona naglašava važnost sistemske brige društva o osobama sa dijabetesom i podrazumeva pristup modernim, inovativnim terapijama, tehnološkim rešenjima, kao i odgovarajuću dostupnost lekara pacijentima, kako bi im se omogućio normalan život.

Dijabetes je jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja i predstavlja veliki javno-zdravstveni problem. To je hronična bolest koju karaktrise hiperglikemija, koja je rezultat poremećaja u sekreciji insulina. Kao posledica toga dolazi do poremećaja mnogih vitalnih organa i predstavlja  jedno širokoobuhvatno zdravstveno stanje.

Najviše incidenata se registruju u razvijenim zemljama, a najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju. Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću. Svetski dan borbe protiv dijabetesa predstavlja priliku da se ljudi sa dijabetesom, zdravstveni radnici, mediji, šira javnost i vladine i nevladine organizacije udružuju kako bi podigli svest o dijabetesu. Zato je neophodno da vlade sveta povecaju ulaganja u lečenje i prevenciju dijabetesa.

Rizik od dijabetesa možemo smanjiti zdravim životnim navikama, redovnom fizičkom aktivnošću, pravilna ishrana, izbegavanje duvanskog dima, zdravo spavanje.

U Centru za prevenciju Doma zdravlja Pirot svakog meseca se održava skola dijabeta,  gde se kroz razne aktivnosti i predavanja uči o ishrani načinu života ali i o mogućim komplikacijama i kako ih izbeći.

Dom zdravlja Pirot  poziva sve zainteresovane građane da se priključe ovoj školi, i da zajedno učestvujemo u rešavanju svih nedoumica u vezi sa ovom bolešću.

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................

Rak dojke predstavlјa vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se godišnje registruje oko 2.260.000 obolelih žena, dok od iste bolesti svake godine umre preko pola miliona njih.
Upravo zato se oktobar, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemlјama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na visoku rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke. Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje je efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.
Srbija, u ovom pogledu ne zaostaje za svetskim trendovima, pa je tako i u našoj zemlјi rak dojke vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena. Rak dojke predstavlјa i jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i on je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno, pa imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.
Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama starosti od 50 do 69 godina  na dve godine.
Dom zdravlja Pirot u okviru Službe za zdravstvenu zastitu žena vrši skrining svakog radnog  dana od 8-9h i 14-15 h. Pozivi se  dobijaju na kućnu adresu.
Tokom meseca oktobra, apel se upućuje, pre svega, opštoj javnosti, sa cilјem podizanja svesti žena o značaju ranog otkrivanja karcinoma dojke i važnosti svih nivoa prevencije, ali i stručnoj javnosti  i donosiocima odluka na svim nivoima, u cilјu pružanja podrške jačanju kapaciteta zdravstvenih ustanova kako bi sprovođenje programa skrininga raka dojke bilo što uspešnije i kako bi vodilo ka želјenim pozitivnim ishodima po zdravlјe
Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti stvara se mogućnost za njegovo efikasno lečenje – pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i dalјim kontinuiranim tretmanom, moguće je spasiti puno života i značajno unaprediti kvalitet života obolelih žena.

UKOLIKO STE ZDRAVI I IMATE NAJMANJE 5O GODINA ŽIVOTA VREME JE ZA VAŠU PRVU MAMOGRAFIJU- OČEKUJTE POZIV

• UKOLIKO IMATE VIŠE OD 50  GODINA RADITE MAMOGRAFIJU JEDNOM U DVE GODINE
• UKOLIKO IMATE OSEĆAJ NELAGODNOSTI, BOLOVE, ISCEDAK IZ DOJKE, ILI SLIČNE SUBJEKTIVNE TEGOBE, OBRATITE SE ODMAH SVOM LEKARU
• UKOLIKO U VAŠOJ PORODIČNOJ ISTORIJI IMA ŽENA KOJE SU BOLOVALE OD RAKA DOJKE, POSETITE LEKARA, I POSAVETUJTE SE SA NJIM OKO MOGUĆNOSTI ZA PRAĆENJE VAŠEG ZDRAVLJA.

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................

         Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra, a ove godine se  odvija pod                                                 sloganom „Svim srcem za sva srca“.

Svetski dan srca je prilika da svi razmisle kako da najbolje doprinesu razvoju čovečanstva, očuvanju prirode i svog mentalnog zdravlja. Kada razmišljamo srcem, emotivniji smo i saosećajniji. Zbog toga pomažemo drugima, humaniji smo i hrabrije donosimo odluke. Svim srcem uključuje upotrebu reči „svim” i prebacuje fokus sa akcija na korisnike akcija, omogućavajući širu primenu kampanje. Želimo da poruke Svetskog dana srca stignu do što većeg broja ljudi u cilju postizanja boljeg kardiovaskularnog zdravlja.
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.
Promenjivi faktori rizika

• Upotreba duvana

•  Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

•  Fizička neaktivnost

Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

• Godine starosti

• Pol

• Bolesti u porodici

SAVETI DA SAČUVATE VAŠE SRCE
Budite mudri u izboru hrane i pića
Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
Pravite kod kuće zdrave obroke.
Budite fizički aktivni
Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
Prošetajte do posla ili prodavnice.
Koristite stepenice umesto lifta.
Uključite se u neki sport ili ples.
Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

.                                                             PR DZ Pirot
Dr Marina Manić

........................................................................................................................................................................